Karantin u paklu

Dozivajui sve svoje lirske glasove iz razliitih usidrenosti u vertikalu socijalnog tkiva, Jelena Marinkov, kroz svoju prvu pesniku knjigu, u savremenu srpsku poeziju otpušta ostrva s kojih se drugaijim prodiranjima sabira i oglašava univerzalna melanholija surovosti. Jedinstvenost pesnikog sveta poploana je oštrim lirskim zasecanjima u društvene prikovanosti subjekata, a tananosti presude razlivaju se u meandrima narativizacije.
Znakovitom kompozicijom pesnikinja konstituiše autentinu pozicioniranost iz koje se, drugaijim treperenjima nespokoja i teskobe, prostiru glasovi koji produbljuju neprohodnost svakodnevice, dajui joj poetsku gustinu i oblik.

Tanja Jovanovi

Zbirku Karantin u paklu Jelene Marinkov uvezuju u koherentnu celinu brižljivo sortirani katalozi promašenih života, promašenih ljubavi, promašenih ciljeva, promašenih vremena i mesta, promašenih puteva koji ne vode ka hepiendu, pa otuda i toliko upeatljivih pesama koje su daleko od svake banalnosti i patetitke sirove i surove u svojim iskazima. Ravnodušnost prema sopstvenim i tuim životima jeste nešto što objedinjuje sve fikcionalizovane lirske subjekte: muške, ženske ili animalne. Pesniko ja iz koje god perspektive da ga posmatramo svedoi o svom" sjebanom životu, srodnicima, prijateljima i ljubavnicima bez kalkulisanja, jer ne želi nekakvim umetnikim trivijalnostima i hokus-pokusima da utie na ono što mora biti napisano tako ili nikako drugaije. Napisati nešto što oarava, ali još više intrigira, uznemirava i zgražava, nešto jedinstveno i ubedljivo, a zainjeno ravnodušnošu i bez samosažaljevanja, mogu samo oni koji su sigurni u to da e njihov pesniki jezik izdržati svu sematniku brutalnost. Ovakvu poeziju mogu da pišu samo oni koji ne drže mnogo do posledica kontroverznog ogoljavanja kontaminiranog unutrašnjeg sveta, ali i stvarnosti doživljene iskljuivo kao proizvod nepravdi i besmislenosti. Pesme iz Karantina u paklu su prostori nekadašnje sree koji su nadživeli svaku nesrenu misao o njima.

Sran V. Tešin

Dettagli