Napoleon

Savremenici francuske istorije ranog devetnaestog veka, Napoleon Bonaparta i Aleksandar Dima Otac, kao da nam delom Napoleon istim glasom saopštavaju sve o životima jednog cara i jednog književnika. Dima Otac svedoi da su se ove dve ljudske gromade susrele dva puta, tokom njihovog zemaljskog života. Susreti su nesumnjivo dovoljno nadahnuli hroniara i pisca, tako da je Napoleon pred nama skoro bez maske, onakav kakvim ga pamte hiljade ljudi koje su mu slavodobitno klicale, isto tako i hiljade onih koji su pod njegovim maem povili glavu.
Ve u svojoj tridesetoj godini Napoleon je bio gospodar Francuske. Vojnu karijeru poeo je kao artiljerijski podoficir, da bi 1793. godine, preuzevši Tulon od britanskih snaga, koje su pomagale francuske rojaliste, munjevito napredovao u vojnikom zvanju. Nakon vojne kampanje u Egiptu, 1799, Napoleon se tajno vraa u Pariz, gde je izvršio državni udar i postavio sebe za prvog konzula. Napoleon time postiže neogranienu politiku vlast. Pet godina kasnije je sâm sebe krunisao za cara Francuske. Tokom prve decenije 19. veka, zaratio je sa skoro svakom važnijom evropskom silom, dominirajui kontinentalnom Evropom nizom pobeda od kojih su najslavnije one kod Austerlica i Fridlanda i uspostavljanjem saveza, imenujui bliske saradnike i lanove porodice za vladare ili ministre u državama kojima su dominirali Francuzi.
Sve što bi italac prosenog interesovanja za istoriju i istorijske avanture mogao da poželi, Dima Otac mu pruža, ne zaboravljajui ni jedan detalj o kapetanu Topu, malom Kaplaru, njegovim uvenim proklamacijama, hirovitom ponašanju, vojnikoj asti i neverovatnoj strateškoj sposobnosti. itamo o usamljeniku predodreenom da bude poput najveih, koji za uzore ima Hanibala, Aleksandra Velikog i Karla Velikog. Vidimo kako skromna i povuena duša, koja tri puta išitava sve knjige iz obližnje knjižare, izrasta u vojskovou najveeg formata, ovrsnulog životom, upornošu i znanjem.
Katastrofalna francuska invazija na Rusiju 1812. bila je prekretnica ne samo u Napoleonovom životu ve i u životu kontinentalne Evrope. Ovaj pohod je desetkovao njegovu Veliku armiju, koja nikada više nije obnovila svoju nekadašnju snagu. Godine 1813. Šesta koalicija ga je porazila kod Lajpciga, zauzela Francusku i primorala ga na abdikaciju u aprilu 1814. i izgnanstvo na ostrvo Elbu. Nakon manje od godinu dana, Napoleon se vratio u Francusku, ponovo preuzeo kontrolu, ali je vladao sto dana do poraza kod Vaterloa u junu 1815. Poslednjih šest godina života proveo je pod britanskim nadzorom na ostrvu Sveta Jelena.
Progonjen i uzdizan, proklinjan i slavljen, Napoleon je u stanju da zapali maštu itaoca i brzinom samo njemu znanom, kako to Dima voli da kaže, u nekoliko trenutaka nas izvodi iz ledom okovane Rusije, provodi kroz šumovite kanjone Lombardije i dovodi do kapija Tiljerija, Liona, Grenobla, Lisabona. Kako su simboli njegovog života i ratništva bili lav i orao, ne udi što se istom brzinom i žarom pisac obraa publici, ni namerno ni uzalud, naprosto prirodno.

Dettagli