Prsti U Pseem Krznu

itanje pesnike zbirke Aleksandre Jovanovi Prsti u pseem krznu mogue je uporediti sa sklapanjem mozaika ako svaki deli, svaku pojedinanu pesmu, zamislimo kao cinini ugriz. Svaka od pesama predstavlja jedan trag na koži, ili kamen besno baen na tlo, s namerom da se naznai tajna intimne ukletosti prenete na kosmogonijsku ravan. Ogoljeni subjekti kreu se kroz taman i tajanstven krajolik šume, sve dok varljiv zaklon ne nau u tvravi, zamku ili kolibi. Meutim, služenje kultu predaka paradoksalno rezultira obeskorenjenošu: u kuu se ulazi kao u eljust. Vešto se služei simbolikom životinjskih motiva i kreirajui svojevrsni poetiki zverinjak", lirski subjekat oblikuje iskonske situacije i arhetipove. U zbirci Prsti u pseem krznu primordijalno se kroz opore pesnike slike uliva u transfuziju ukletosti.

Dijabolinost i destruktivnost ploti transponovane su motivima vezanim za ishranu, kao i preplitanjem nasilja i seksualnosti. Oštra i lucidna poetska imaginacija proizvodi antijunake poetske pseudobajke: Baš-elika, ratnike, zemljodelnike, lovce Nasuprot njima su prsti. Prsti su u pseem krznu, a žene su u prstima, žene bolesne / histerine, tužne / neporecivo daleke / od uranjanja u sebe (Krotke"), žene koje trpe nasilje, koje se povlae, sklanjaju, žrtvuju, bivaju odbaene i skrajnute. Lirski subjekat poziva junakinje da se uzdignu i da rastu u svojoj ranjivosti, da linjanjem odbace podreenost i pokažu zube. Kroz taj pesniki povik itanje ove zbirke izjednaava se s navlaenjem spolja meke rukavice. Rukavice od krzna, a kad je budete stavili, u svaki vaš prst bie zabijen po jedan oštar zub.

Jelena Marinkov

Dettagli