Rat za Kosovo

Poštovani itaoe! Dugo sam razmišljao šta da ti ponudim kao uvod u ovu drugu knjigu, koju napisah, ne zbog sebe, ne zbog tebe, ve zbog svih onih koji su dali svoje živote u ratu za Kosovo i Metohiju. Kroz deo života Apaa, kao jednog od likova u predhodnoj knjizi ,,KOSOVO" i u ovoj novoj knjizi, želeo sam da ispriam deo života jednog policijskog službenika, kapetana policije, oveka koji nije hteo biti niiji, ve svoj. Hteo je da radi svoj posao za koji je položio zakletvu, zbog kog se školovao, kom se predavao ne štedei sebe. Uzaludna je bila ta ljubav. Drugi su uskratili da pruži svoj maksimum.

Rat za Kosovo, rat je Srba za svoja vekovna ognjišta, rat dobra i zla, rat dva naroda, rat bogatih za sirovine i teritoriju siromašnih. Albanci su zloupotrebili vreme, srpsku dobru dušu i želju da pomognu drugom u nevolji. Odomaili su se kao izbeglice iz Albanije, umnožili, složili, da zadojeni pohlepom, otmu Srbima grobove, dedovinu i istoriju. Postali su zli, osokoljeni podrškom bogatih svetskih monika, koji su njih iskoristili da dou do ogromnog bogatstva, koje u nedrima krije Kosovo i Metohija.

Jeftino su prodali ideju da oni, Šiptari ili Albanci, kako ih zovu, dobiju više država u kojima e živeti. Prihvatili su to jer su veinom nepismeni, još uvek u plemenima. Postali su sluge bogatih zapadnjaka, a bie to dugo, sve dok nestanu u otpadu svojih lažnih prijatelja. Nisu dorasli da poštuju poklon koji je njima dat, da vrednuju slobodu i suživot sa svojim komšijama Srbima, više od poniznog služenja drugome, zarad svega što Kosovo i Metohija ima.

Apa je hteo da sauva zemlju i narod na Kosovu, od onih koji su svoje pleme Apaa i druga plemena na tlu Amerike, stavili obespravljene u rezervate. Od onih koji e Albance držati u rezervatu kao radnu snagu, a Srbe proterati kao starosedeoce. Terorizam šiptara, podgrevan je milosrnim anelom, iz grotla avola. Dva naroda zavadili su oni kojima ne treba nijedan od njih. Cena su bili izgubljeni životi sa obe strane. Ovo je pria o tom stradanju koje e dugo trajati u vremenu koje dolazi. Kosovo je vena rana srpske duše, zavet koji se ne zaboravlja, ostavština koja može menjati gospodare, ali nikada sa njega nee otii duh stradalnika, koji e znati da vrati stvar na svoje mesto.

Život smrtnika, treptaj vremena i venost prostora u periodu trajanja, ostaju neizbrisivi dokazi prošlosti, koja stremi ka budunosti. A budunost je tamo negde, u taki poslednjeg praska, nakon kojeg nema ništa. Ostaje prah u kosmosu. Vredi li zagoravati život pre gorkog kraja svih? Može li ovek dati prioritet životu u odnosu na sve druge prioritete? To su pitanja na koje odgovore moraju dati generacije koje dolaze, jer genercije ovog vremena, to nisu znale.

Mesta i imena u ovoj knjizi, nisu tana, nisu važna ili su tu da podsete na vreme, stvarnost i besmisao rata. Kažu da je rat produžetak politike oružanim sredstvima. Moj savet sledeim generacijama, jeste da odmah streljaju sve politiare koji guraju narod u rat, kako do rata ne bi nikada došlo. Posle svakog rata, politiari ponovo uspostavljaju mir. Ako nisu mir mogli održavati bez rata, nisu zaslužni da budu meu živima, jer živima treba život, budunost, ne ratni huškai i profiteri.

Ovim se izvinjavam svim žrtvama sa obe strane, svim njihovim porodicama koje su izgubile svoje najmilije i svojoj porodici koja mene trpi ovakvog kakav jesam.

Dettagli