U talasima tela

Željana Vukanac ve u naslovu U talasima tela ak i nominalno ukazuje na dva naješe pominjana pojma u zbirci: telo se pominje ak dvadeset pet puta, a talas etrnaest puta! Ovi brojevi ipak ne mogu biti puki statistiki sluajevi (brojevi koji ne znae nikome"), jer ulnost, seksipilnost, propadljivost, krhkost, nestalnost, materijalnost, fluidnost, fizika zakonitost... jasno i razgovetno prate asocijativnu liniju koja proizilazi iz ovog naslova. Stih: tvoje telo su talasi" jeste kvintesenca cele zbirke, koja se suštinski tie intimnih, traumatinih i prelomnih životnih trenutaka, odnosno, ljubavnih, porodinih i istorijskih okolnosti u kojima se, naješe nevoljno, zadesio lirski subjekt. Zbirka je izriito koherentna, pesme su grupisane motivski i podeljene u etiri tematske celine: na pesme koje na upeatljiv nain govore o porodinim odnosima i drami izbeglištva (u tuoj kui u tuoj zemlji" ili naša nevina postojanja / davala su snagu našim majkama / da se ne bace niz hladne velebitske vode"), na ljubavne pesme koje na ogoljen nain govore o empatiji, seksualnosti, telesnosti i ulnosti (praviš talas uenja oko sebe" ili je li to ljubav / što blješti osmehom / u maglovitim mesecima tišine") i na pesme o samopotrazi za identitetom (sve što smo mi, samo neiji klinovi za ovaj svet"), na koje se nadovezuju pesme koje su motivski involvirane sa atributima mora, vode i talasa, koji, svakako, imaju i dublji simboliki znaaj u ovoj zbirci (tu, u tišini pod talasima" ili volim te more / popiu te ako me ne primiš zauvek").

Pesme u zbirci U talasima tela slede vrst, unutrašnji, logini raspored, te je itaocu lako da prati razvoj i razradu pesnikih ideja. O nepoznatom", uz signifikantne pesme Ravnica" i Pravila kontracepcije", ini okosnicu cele zbirke: u njoj je sadržana klica svih buduih pesama. Ono nedokuivo, unutrašnje, pesniko ja kao nosilac suptilnih doživljaja, oseanja i raspoloženja nalazi se izmeu Scila i Haribdi: detinjstva i prekononog sazrevanja (ilibarski grad u kojem spavam javio se nedavno u pesmi / udovišta iz detinjstva obojio u pank"), rodne grude i nomadstva (ubeivala sam te da nema ništa lepše / od hodanja tuom zemljom"), usamljenosti ili nemogunosti života u dvoje ili u zajednici (ja sam usamljeni flamingo u zoo-vrtu" ili moja su oseanja zakljuana ispod betonskih vrata"). Poseban korpus pesama ine one o izbeglikoj izolovanosti i odbaenosti. Željana Vukanac potresno svedoi o tome u opominjuim stihovima: venost je teška / i treba znati umirati / bog je daleko i nema uši / a pravda slepa i opasno vitla maem". Ipak, optimizam i nada se u svakoj od ovih pesama mogu nasluti. U talasima tela Željane Vukanac je nepatvoreni amalgam egzistencijalnih nemira, emocija i iskrenosti.

Dettagli