Ubij bližnjeg svog

Prvo su na prostoru SFRJ poele da ratuju tajne policije podržavljenih republika, a potom same republike i države. Bio je to tihi i nevidljivi rat za obian svet, ali pouzdan simptom za politiare, koji su vagali, svaki na svoj nain, kako e i kada izai kao pobednici iz duela sa Srbima. Srpska tajna policija je progonila državne neprijatelje, kako u Srbiji, tako i u drugim republikama. To su znali samo oni koji su osetili srpski politiki bi na svojim leima.
Tajnost je glavni i osnovni princip postojanja i rada svih obaveštajnih službi sveta, pa i srpske i jugoslovenske tajne policije. U toj tajni o sebi i drugima sadržane su snaga, mo i dugovenost državne politike policije, koja postoji na ovim našim prostorima poslednjih pedeset godina. Njen zadatak je od 1945. do poetka devedesetih, a i kasnije, uvek bio da brani, štiti i uva državu, vlast, partiju i njen politiki vrh od tzv. unutrašnjeg i spoljnjeg neprijatelja. Zato su Oznu, Udbu, SDB, politiki elnici od milošte zvali pesnica komunizma" ili ponekad i štit revolucije".
injenica je da su jugoslovensku tajnu službu stvarali i vodili Hrvati i Slovenci, a da su njeni najrevnosniji policajci bili Srbi, samo zato što su se trudili da dokažu svoju odanost Titu i Partiji. Kao verni uvari Broza i druge Jugoslavije, Srbi oznaši", udbaši", debejci", proganjali su, mnogo puta i bez suda, ne samo po principu velikog broja i velike nacije ve i svesno, upravo vlastiti narod. Srbi su u drugoj Jugoslaviji bili sami sebi i gonii i progonjeni, tanije i dželati i žrtve tajne policije.
Jugoslovenska tajna služba je u drugoj Jugoslaviji progonila i unesreila najmanje pola miliona ljudi. A u treoj još najmanje sto hiljada ljudi.
Proitane istorije Ozne, Udbe, SDB-a, KOS-a,VOS-a i SID-a više govore o nedelima neprijatelja nego o delima državnih uvara Tita i druge Jugoslavije. Zato su i sve istine o jugoslovenskoj tajnoj policiji poluistine, a neke od njih, zahvaljujui lošim piscima, postale su i sumnjive legende. Namera autora ove knjige je upravo da pokuša da reši enigmu tajnih službi u SFRJ i da se, makar na trenutak, dokopa te istine o srpskoj i jugoslovenskoj tajnoj policiji.
Rad u kontraobaveštajnoj i obaveštajnoj službi JNA, zatim SID-u SSIP-a i SDB-u SSUP-a, odnosno Ozni i Udbi, predstavljao je esto samo jednu od stepenica u politikoj karijeri mnogih naših visokih funkcionera.
Osnivai Ozne bili su Josip Broz Tito, Aleksandar Rankovi i ruski pukovnik Timofejev. Svi su oni punih pedeset godina bili gospodari života i smrti ljudi u drugoj Jugoslaviji. Nasledili su ih u svakoj republici po jedan gospodar, pa bilo da se on zvao Kuan, Tuman, Gligorov, Izetbegovi ili Miloševi, jer vladali su titoistiki.
U zavisnosti od prilika i dogaaja na unutrašnjoj politikoj sceni Jugoslavije, o tajnoj policiji ispredane su razne prie, koje su ponekad imale i karakter mita. Još tokom rata u narodu je roena pošalica da Ozna sve dozna", koja se u srpskom žargonu održala do današnjih dana. Druga izreka, koja je postala i politiki moto, glasila je Udba je srpska sudba". Ona je na najslikovitiji nain odražavala narodno shvatanje moi i nemoi srpske, a i jugoslovenske tajne policije.

Dettagli